УНИВЕРЗАЛНА БИБЛИОТЕКА НОВОГ МЕДИЈА. COMPLETARIUM

На други, трећи поглед. ЦЕО СВЕТ је једна држава. "Сазвежђе З"

петак, 11. мај 2012.

Pismo iz Češke


Bokor jasmina, Zvižd, maj 2012

RAZMIŠLJANJA IZ ČEŠKE NAD REČIMA
VELIKOG SRPSKOG PRIJATELJA Dr. RAJSA,
PRED DRUGIM KOLOM IZBORA

        Veliki prijatelj Srba i saborac srpske vojske u Prvom svetskom ratu, Švajcarac
nemačkog porekla (Nemci su ga se odrekli !), Dr.Rudolf Arčibald Rajs (1875-1929),
završava svoju knjižicu "ČUJTE SRBI" rečima punim prijateljstva i brige za
budućnosr naroda, koji je voleo i sa kojim je nesebično delio ratne dane, pune
odricanja i opasnosti. Sada, kada srpski narod treba da izabere svoj put za
budućnost u vezi sa drugim kolom izbora, reči Dr.Arčibalda Rajsa  su ponovo postale
vrlo aktualne. Treba SVI Srbi da dodju na birališta i da svojim glasom, uprkos
nejednostavnoj situaciji, pokažu da biraju barem one, koji su počinili manje zla,
koji su manje prodali zemlju i koji su manje opljačkali i prevarili svoj narod i
koji više poštuju i  ne progone hrabre i poštene Srbe,  prema naredbama iz
inostranstva.
        -"Nemojte dozvoliti da vaša lepa duša propadne u tom djubretu koje se na njoj
nataložilo naročito posle rata. Nacija, koja je poput vaše, odolela vekovnom
ropstvu, koja se povukla preko Albanije i koja je, izgnana iz svoje zemlje, (ali ne
i poražena), uspela da se vrati na svoja ognjišta kao pobednik - a ovde bi danas
trebalo dodati i koja nije kapitulirala posle 78 danonoćnih gangsterskih
bombardovanja u 1999. godini,  (a završiti sa Rajsovim tekstom), neka ne dopušta da
je podjarmi šaka sebičnih i podmitljivih političara, gnusnih šićardjija, prezira
dostojnih zabušanata i zločinačkih profitera i zelenaša."
        Ne učestvovati na izborima je skoro isto , kao da glasate za onu VELIKU šaku
sebičnih i podmitljivih političara, gnusnih šićardjija, prezira dostojnih
zabušanata i zločinačkih profitera i zelenaša.
        Dr Rajs redja velike vrline Srba, kojima se divio: hrabrost, rodoljublje,
religioznost, gostoljublje i demokratičnost, milosrdje, ponos i bistrina, ali se ne
boji i da osudi loše osobine nekih Srba: nerad, klanjanje bogatstvu, nezahvalnost,
bezvredan deo političkog kadra, površnost, podmitljivost. Na primerima pokazuje
deformnisanost i pad dela  inteligencije, njeno negativno delovanje i
razgradjivanje naroda, klečanje před novcem, Pored světlih primera inteligencije,
piše o stranačkim svadjama, o parlamentu zabušanata, o grabljenju za vlast,
korupciji, stranačkim vezama, o jurnjavi za funkcijama, srozavanju ugleda univerziteta.
        Knjižica "ČUJTE SRBI" ima nešta preko 130 stranica, malog formata. Trebalo bi da je pročita svaki Srbin, još pre drugog kola izbora i da shvati reči prijateljstva Dr
Rudolfa Arčibalda Rajsa prema Srbima, čija je poslednja želja bila, da se njegovo
srce sahrani na Kajmakčalanu "medju drugovima, koji su stradali za slobodu
otadžbine".
Prof..Dr.Rajko DOLEČEK,DrSc.                      Ostrava, Češka, 10.05.12.

петак, 04. мај 2012.

Свеска са хујем ветра понад гора / Мирослав из Трешњевице


Април, 2012, Трешњевица, свеска са хујем ветра понад гора, са  облацима који су узнемирени витлали на небеској позорници, белешкама о  сусретима петком са Добрило Ненадићем,  мојим мислима  да је Т. С. Елиот имао на уму овај април у Трешњевици када је написао: Април је најсвирепији месец...
М. Тодоровић и Д. Ненадић на Вел. петак 2012


***

5. април 2012.
Повезујем малине. Учвршћујем коље, затежем жицу. Оне патрљке који су преживели фебруарски снег усправљам и повезујем. По корак два у реду рупа због поломљених стабљика. Небом се ковитлају облаци,  тамне и светле  плове по плећима брда. Д.С. јавља да ће моји хаикуи бити штампани у Ш. метафорама. Хвали их, али ја сам сумњичав, поготови када терцине сврстају у хаикуе. Д. одлази у Португалију, ја ћу април провести у свом малињаку. Умара ме рад, седнем на старо коље и поматрам пејзаж, тихо зазелењавање ливада. Чини се ваздух је светлији, радоснији. Шљива се расветала бели, белином пејзаж обсјава. У крошњи бруј пчела. Дува устока, небом броде облаци. Гракће гавран. Осећа како ме притиска умор, како сам тежак и тром. ЗАЗЕЛЕЊАВА брезик / Белина брезика / у даху  зеленом слика


Из априла 2012.

***
Цветне латице
Прхут крила на
Длану беле тишине



***
Између облака
Злаћана светлост -
Засја мутни пејзаж

***
Рани цветови
Снежне пахуље
Видим: Твоје лице

***
Моја свеска
Сто под смреком
Облаци мисли

***
Не памти студ
Мећаве ни лед
Пламти у  белини глог

***
Под снежним руном
Моје сеоско лице
Мразна шара

***
Пловим с облацима
Сенка између гора
Допевава пејзаже

***
Расцветале трешње
Изненадни снег
Прекри црнилом

***
Отвара се пупољак
Отвара светлост
Са зујем пчела

***
У белини трешње
С брујем пчела
Латице моје лице

***
Подижем стабљику
И сам стабљика
Која се земљи привила

***
Мотрим јастреба
Понад воћњака
Мотрим песму о томе

***
Врх планински
са венцем облака.
Мотрим чудесну слику

***
Златасти маслачци
Трава је друга прича
У пејзажу ове тишине

***
Магла је већ облак
Пејзаж лица те мотри
Твојим дечјим чуђењем

"Јутро у мом малињаку" (М. Т.)


9. април 2012.
Снег. Забелеше брда. Снежне пахуље прекрише  зелене поњаве њива. Шаљем СМС поруку М. Л.  Снег пада, забеле и малињак. И беле крошње трешања у белини снeжних пахуља. О, како је чудесна тишина са снегом и у магли брда. Ишао да донесем воду. / Веверица као сенка / Неста у борику / Оста у мом погледу
Пролећно зеленило / Прекри снег /  Лице моје бриге


Субота, 14. априла 2012. Киша, магла и тишина. Сређујем белешке. Магла је заклонила брда, сивило утишало и птице. Сива тишина пролећног јутра. Бележим утиске претходног дана, магла се подиже  и пејзаж је светлији. Радоснији. Прегледао часпис ТРАГ, поново прочитао своје песме „После свега“. У своје листове унео фрагмент из  тескта „СВЕТ КАО ТЕКСТ“ А. Солжењицина ( Пол. 7. април 2012. Култ. додатак)

„За постмодернисте свет нема никакве реалне вредности. Он чак има израз за то „Свет као текст“, као нешто секундарно, као текст неког ауторског рада, док је најважнији објекат интереса сам аутор и у његов однос према делу, његова загледаност у себе. Култура по том виђењу треба да буде усмерена у себе саму ( зато су ти радови тако пуни сећања до бљутавости), само је она вредна и стварна. Због тога сама замисао игре  добија тако изванредну важност, не моцартовска  разиграност космоса преплављена радошћу, него  насилно поигравање  на жицама празнине, где аутор не мора да има одговорност према никоме. Одбијањем свих идеала сматра се храброшћу. У овом волунтарном  самозалуђивању, посмодернизам види себе  као крунско дстигнуће свих претходних култура, крајњи беочуг у ланцу (слабашна нада, јер се већ рађа  „концептуализам“, термин који тек треба да буде уверљиво дефинисан у односу према уметности, мада нема сумње да ће и то бити покушано. И пошто већ постоји поставангардизам; не би било изненађење ако будемо сведоци појављивања  пост-постмодернизма  или постфутуризма). Ми бисмо могли да имамо симпатије за ово стално трагање, ал само као саосећање за патње болесника. Потрага је осуђена на другоразредну или трећеразредну теоријску вежбу, лишену живота и будућности...“
У подне киша престаје, али небо је сиво,  брда светлија а зелена радост пролећног живота светли понад њива.

У крошњи трешње.
На моје  лице
Веју цветне латице.

Ја сам ова смрека
повијена под снегом.
Под белином листа.

Међу копривама
злати се маслачак.
Ја, самац у мноштву.

Радост је трешња
коју засадих. Сада
цветамо заједно.

Сломљена олујом
грана трешње у траву
пала расцвала се

Застали на врху планине
Облаци се договарају
на коју ће страну

Мотрим свој живот
У расцветалом воћњаку
Сенка задивљена

Црква Небо
И мој лик на фотосу а
На ливади маслачак се злати
Ариље, 13. април 2012.

Склупчам се
у се завучем ал
Невреме се не смирује

Песник М. Т. у крошњи младе брезице


15. април Васкрс. Магла. Сивило, ромиња кишица. Ништа се не оглашава. само тишина и киша. Јуче нисмо чули људски глас. Киша утишала и птице. Шаљем пријатељима васкрсне честитке. ХристОС васкрсе. И нека вам све буде у пролетњем  виделу те радости, Вере, Наде и Речи. Библијске и наше.  Амен. Мирослав из Трешњевице.Ваистину васкресе. Пријатељу, Милош...А киша пада.
Ваистину ВАСКРСЕ, врли Мирославе. Од Бога ти Васкрслог здравље и песма и срећа! Јован
***
У крошњи младе
брезице моје лице -
трепери лишће

Пламен и стрњиште
Облаци дима
Понад шуме о томе


Развигорац у крошњи
 18, април.
Киша, сву ноћ је падала. Магла и сивило. Само детлић у крошњи кантаруше куца. Прохладно је. Ни данас нећемо никога видети. Прелазим преко брда код Долета да се договорим око постављања ламината. И оне стране  брда тишина са кишом росуљом. Утишале се и птице. Гракне гавран понад шуме и поново се све утиша... Л  је заложила  ватру,  топлина обрадује и врати жељу да се нешто ради. Прегледам безвољно часопис  Кораци, 1-3 / 2012.  Дневник Мирољуба Тодоровића из 1984. Фасцинирају ме водитељи Дневника. Колико сам само пута покушавао са вођењем дневника. Одустајао сам после неколико дана. Знам да ће се то поновити и поред тога настојим да запишем овај кишни априлиски дан.
Утишала је киша птице, завукле се у своја скровишта, чекају да гране. Само трава буја и зеленилом радује. 
19. април
Магла, прохладно. Возим Л. на Дивљаку.Магла испунила котлину само се врх Градине и Црквице види, понад Малич, у даљини Мучањ. Зажалих што нисам понео апарат. Враћам са у тишину, сада сам потпуно сам. Окопавам задњи ред малина, јутарњи концерт звукова, гавран, чује се детлић, и моја мотика се огласи јеком у којем су сви овоземаљски гласови. Трава буја, треба одбранити садници од траве. У 10 зовем Добрила.  Јавља се Петкана: Како сам, како здравље, јесам ли добро, Добрило пише, она код комшинице, сад ће он...Е, Миркане, важи, видимо се сутра Срешћемо се сутра у библиотеци, а онда ћемо одлучити где ћемо. Треба да узме Чеховљеве приповетеке. Окопао сам три реда, умор ме плави. Седнем на буков трупчић гледам облаке и покушавам да их мислима усмеравам на коју старну да плове. Зачудо успева ми, или ја то уображвам.
Пишем посвету  на књизи Миодрага Мркића:  Огледи о поезији Мирослава Тодоровића:
Великом списатељу и Човеку, Добрилу Ненадићу, благодарно за књиге које написа, за Реч-и наше разговорне које свему даше виши смисао.  У ариљској библиотеци која че се звати Н. библ. Добрило Ненадић, његов,с понсом Мирослав из Трешњевице.
Уморан сам, када би само знали они који одређују цену колико је рад на земљи тежак посао. Не каже се узаман сељак тежак. А ја сам већ старац који се бакће са мотиком,

___________________

Пита Милић: Јеси ли као мали сањао да ћеш једног дана седети испред куће и пискарти док у малињацима падају од умора исплажених језика?  А ти докон пискараш. Ово што си ти  радио десет дана то би до до ручка Радул завршио и одморио се.
Скривенац –  место где је моја шума у планини. Зашто Скривенац. Скривено, тако, од људи, ала и вукодлака.
Довезао вештачко ђубриво за Милорада и Марина, мене по обичају заобилазе.
Ни данас Раша неће доћи да узоре, каже, снађи се, пребира кромпир, добро сутра, али видеће. Е, мој Мирославе.
Смењује се облачно, сунчано, прохладно. На небеској позорници хитро се мења сценографија уз хуј ветра. Прочитао причу у додатку Новости – Култура: „Истинита прича“  Пол Остер, превод Милка Чабрило. Упознао сам Милку у Младеновцу, у библиотеци. Запамтио презиме Чабрило које сам сретао на страницама Савременика. Па и ова прича је преузета из Савременика. Обична прича, али Остер, а то више звучи него неко на ћ. Није наш, али је зато наш песник.Дејан Алексић:
Aritmetica divina. Стихови завршни све казују:
И месец, тај будни жуљ светлости, /
над зараслим архитравама које грли /
бршљан у аветишту латинских цитата.
Песма казује како је песник као дечак рушио мравињак,  а ту су и добре жене и мужеви и бука фабричких царевина, и кохорте мрава, те красте колена и хронике над питањима ума. То је привукло уредника да истакне ову песму. Ето шта је све по(Ј)езија. Алексић = Данилов. Када чујем песник каза онај Енглез ја перем руке. А ја про-читах  ову песму уз хуј ветра, док се напољу ваздух гуснуо  у таму која је све једначила.  На њиви Лукићево нова пролећна слика, узорана њива. Пролећна светлост земље украшава пејзаж зеленила. Горе на брду чами Радетова брвнара.  крај ње букти бела крошња трешње. Хује ветар.

Уносим овај дан уз духовну и медитативнау музику. Рад. Беог. 2 програм 19. Хуји ветар. Франц Лист: Естергомска миса.
"Мој сто под смреком" (М.Т.)

***
21. април
                            
Облачно, небом таласи облака, хуји ветар, плове острва, сиви, бели, тамни, сенке преко пејзажа плове, преко још сивих шума букових, у којима пламте беле крошње дивље трешње. Разлистали се брезици светле крпице зеленкасте на плећима брда. Из даана у дан зеленило снажи, а ја мотрим ове пејзаже брда и утапам се у њихово зеленило. Пејзаж је песма коју облаци сенкама дописују. Окопавам малине, тегобно, а из  влажне земље  трава већ сутрадан се диже и ја Чујем шапут траве Казује
                                       Ја сам трава; ја покријем све.
                                      Ја сам трава.
                                     Пустите ме да радим. (Карл Сандберг)
Нигде живе душе, само цвркут птица. Гракне гавран. Хуј авиона. Поново почиње киша росуља.  Јавља се песник Димитријевић. Јучер сам му послао текст о његовој збирци песама „Златно доба“ . Обрадовао се тексту, задовољан мојим мишљењем о њ поезији. Добро је да сам својим текстом обрадовао песника заточеника поезије. Данас кад су и од поезије и књиге сви дигли руке има још верника песме и речи. „Џабе пишеш, џабе дангубиш, казују ми моји сељаци, за све је касно. Требало је то раније“.  Завршио сам са окопавањем малина. Очистих траву око три вишње окопах трешњу коју сваке године мраз обере. Али зато цвета у мојој песми. Седим на буковом трупчићу, уз цвркут птица, зуј пчела исписујеме ове редове. Прозраци, између облака сунчева светлост шара пејзаж. У подне поново груну талас тамних облака. У мислима настојим да их усмерим преко Остреша.И заиста отпловише, за њима стиже нови талас...
***
Расцвали се маслачци –
златници у трави
Радост у погледу
***
Мотрим како бумбар када приђе цвету снажније  забруји криима, јави се, а зтаим слети по своје следовање.

***
Замах мотиком
Земље јек и
У мени

***
Сенке облака
Слику пејзажа
Приносе небу
***

Златасти маслачци
Свечаност траве
Радост и погледи
***

Мотику којом копах
Изоштри земља
До пуног сјаја

***
Расцета се и стара крушка
Светле и сухе траве
У зују пчела и мој живот
Удише смисао овог јутра
***
Сломљено стабло јабуке
Стојим пред њим
У истој судбини ћутимо
***
Унаколо пламти пролеће
Моја реч мотри све кругове
А на сломљено стабло детлић слеће
Куца куца улази у песму

***
Само још ваздух држи
Ове даске крова
А мене песма о томе
С мислима вечности
***
Шкрипа сломљеног стабла
Слушам је у себи
Шкрипим и сам без сна

***
У наручју земље
Светле оне руке
Слушам Свиће

***
Зелена страница траве
У злату маслачка
Твој поглед Јутро

Ненадић и Тодоровић у Вигошту




НОВОСТИ – Субота, 28. април 2012.
ЂУРИН ШЕШИР
Награду „Ђурин шешир“ добио је Миљурко Вукадиновић на конкурсу на који је стигло 28 рукописа под шифром. Ово је, већином гласова, одлучио жири у саставу  Душан Стојковић предсдник, Радивоје Марковић и Милш Јанковић. Награда се састоји од уникатно израђеног шешира, по угледу на онај који је носио Ђура Јакшић, плакете и штампања награђеног рукописа. Д. Бт.


МУКЕ ПО ЂУРИ

ШЕШИРОМ песника мученика
Збирку песама  наградише
Овенчаше шеширом другог  песника
О том чуденију  глас  обзнанише

Скинуше шешир са бесмртника
Ускоро ће капут кошуљу гаће
Сузе рони без шешира слика
Ни слутио Ђура није да ће

Награда  бити  њ шешир стари
Не преза се за песничку славу
На овом свету бит ствари
Брину за шешир не хају за главу

Припев, уз чашу црњака

Господе на све си мислио
Када си живот зема