УНИВЕРЗАЛНА БИБЛИОТЕКА НОВОГ МЕДИЈА. COMPLETARIUM

На други, трећи поглед. ЦЕО СВЕТ је једна држава. "Сазвежђе З"

петак, 14. јун 2013.

Конкурс за песме и приче о завичају



 
Жито 6. Звижд. 14. јун 2013. Фотодокументација Заветине

У жељи да стимулише књижевно стваралаштво,

које би можда могло да ублажи тугу и бол избеглих и изгнаних,

Фондација Радост  

расписује 

први књижевни 

Конкурс 

за песме и приче о завичају

Трочлани стручни жири изабраће  

десет најбољих песама и десет најбољих прича  

за књигу Песме и приче завичаја и доделити  

три награде:

‐ Наградa Извор за песму 2013.

(повеља и 20.000 динара),

‐ Наградa Извор за причу 2013.

(повеља и 20.000 динара) и 

‐ Великa наградa Извор 2013.

(повеља и 40.000 динара).

Песме и приче за награде Извор,

потписане пуним именом и презименом,

слати на адресу:

Фондација Радост,

Србија, Београд, Врачар, ул. Грчића Миленка 3,

или е‐поштом на radost@sbb.rs

до 1. септембра 2013. године.

Један аутор може да пошаље највише једну песму и једну причу.

.

Овај конкурс подржава Комесаријат за избеглице и миграције Србије.

петак, 08. март 2013.

Razvoj Savamale, konkurs

Urban Incubator: Belgrade / Spanish House / Open Call: Urban Icubator featuring...
Goethe-Institut Beograd i URBAN INCUBATOR: BELGRADE pozivaju Vas da učestvujete na konkursu Urban Incubator featuring… kulturnom programu u Španskoj kući.
Tražimo kreativne partnere koji bi voleli da koriste centralno mesto u okviru projekta Urban Incubator u Savamali za bilo koju vrstu umetničkih i kulturnih događaja.
U prilogu možete naći detaljne informacije o konkrusu za Urban Incubator featuring…

O projektu:
Jedinstveni projekat pod nazivom Urban Incubator posvećen je razvoju Savamale, dela Beograda koji je trenutno potpuno zanemaren. U okviru ovog projekta budućnost Savamale neće graditi urbanisti, političari i investitori, već umetnici, arhitekte i aktivisti različitog profila, koji će godinu dana zajednički ulagati napore u revitalizaciju ove četvrti.
Deset lokalnih i međunarodnih projekata iz oblasti umetnosti, kulture i društvenih zbivanja pozvani su da budu aktivni u Savamali tokom cele 2013. godine. Urban Incubator funkcionisaće kao primer za model održivog urbanog razvoja koji uključuje građane i grad čini vrednim života u njemu.

Urban Incubator: Belgrade / Spanish House / Open Call: Urban Icubator featuring...
The Goethe-Institut Belgrade and the URBAN INCUBATOR: BELGRADE invite you to participate in the Urban Incubator featuring… series - the cultural programme in the Spanish House.
We are looking for creative partners who would like to use the central space of the Urban Incubator project in Savamala for any kind of artistic or cultural event.
Enclosed you will find further information about the open call for Urban Incubator featuring…
About:
The URBAN INCUBATOR: BELGRADE is a unique project culturally contributing to the re-development of a neglected urban quarter – international artists, researchers and activists will support and enable residents and local institutions to revitalise their Savamala.
10 local and international projects from the arts, culture and social affairs are invited to Savamala for the programme year 2013 to be active in the quarter. The Urban Incubator will function as an exemplary model for a sustainable, human-oriented urban development which makes the city worth living in.


Nikola Marković
Project manager
URBAN INCUBATOR BELGRADE
Tel: +381692838666
skype: nija_markovic
 
Goethe-Institut Belgrad
11000 Beograd
Knez Mihailova 50

среда, 27. фебруар 2013.

Из рукописне књиге: Планета Јанковић / Мирослав Тодоровић


 
Велики прасак поезије или  вишеглава метафора вртложника
(Бесане  рефлексије о вртложној поезији Милоша Јанковића)

1.
Откривење Милошево логосом духа и  хроносом живота*

Јанковић чита стихове (на Косову; проследио фотографију М. Тодоровић)


Знану истину да песник пишући о другом песнику и  његовом делу  пише о себи потврђује и песник Јанковић. У поговорном тексту избора песама „Понор у најам“ ( О Милану Ненадићу њим самим) као приређивач   Јанковић пише: “Парадоксално, али не и неочекивано у овом и оваквом времену – у времену свеопштег распада, свеопштег обездуховљења, рашчовечења и обезбожења, у времену у коме се политичка, партијска, полна, а богами и сексуална, определења и припадност поново узимају као мерило нечијег талента, као мерна јединица за квалитете, знање и умеће.
            Сведоци смо да гомила безобразних, дрчних, полуписмених, необразованих у сваком смислу, бучних пре свега, умишљених антиталената и скрибомана, одлучује о наградама и признањима, статусним погодностима и правима, одлучује о томе шта (права) поезија јесте (или није), вреднује, жирира,  просуђује и пресуђује, гласа, бира и бива бирана и, при том, свесрдно се труди да српску књижевност (поезију), нарочито), њене традиционалне  и свевремене вредности, и буквално сахрани.  Толико о томе, овде. Ко се препознао – препознао се; ко није – нека потражи стручну помоћ, имамо, ионако, толико незапослених психијатара; ко неће да се препозна – е, баш сам о њему, таквом, говорио.“ 
И не само о њему, казује о  нама,  о стању српског духа, стању о чему  је ономад и Доманић писао,  Дис певао,  као Драинац (Песник, апаш и профет, Дон Кихот, порочни љубавник и стихотворац каквог ова земља чула није... ) који се делом оваплотио у неким појавама Милоша Јанковића. О томе и вечници  звезданог јата (Брана Петровић, Чуде,  Марошевић, Секулић...) све до овог песника несмирајника и његовог  Вртложника. Јер  Јанковић је стихоносник с космичком тескобом у себи који стихом расковнички  отвара тајне песме  и своје душе са запитаношћу о смислу певања у ово време деградације свега и свачега  која је све довела до ничега. И сама поезија, она официјелна, постмодернистичка као „хаотично измећарење по ђубришту артиситичких идеја“ се нашла на сопственом  ђубришту празнословља. Перпетуум мобиле  поезије је крепао. И постмодернизам који је вољом нечастивим сила бејаше  служби глобализацијске идеологије.
 И идиотије  овог времена.  Извикане величине, имена без дела, форумаши, јапајајци, штребери...су срозали углед поезије, лишили је душе, оставили без читаоца. Лаза  Лазић каже  „...има код нас  дозлабога лоших песника хваљених од критике која је себи изборила високо угледно место. Критика може да се руководи и другим мотивима, не само естетским, рецимо котеријским и политичким, или чак страначким. Има опет фаворизованих писаца који предност нису стекли својим књижевним делом, него нечим другим.“ У Летопису М. српске Бошко Томашевић пише опомињуће стихове: „Књижевне награде су сувишне великом писцу / јер пре њега тај закивак таштине / добили су штребери и неталентовани //Правог писца не можеш наградити / писање је већ награда...“ Али „Вејачи овејане суштине“ како гласи наслов књиге Предрага Чудића о лажним величинама српске поезије тону у празнословљу, копне у  темама о ничему, у поезији о поезији контаминираном вокубуларом оних чијем се духу клањају.
Зато је Милош Јанковић  својом поезијом  и те како потребан, да  вртложником разагна маглу и удахне дух песнички у чемерне истине живота и времена.