ДАЈ боже да се дубљански зетови множе! И да се пате! - наздравио је Славољуб Тасић, колачар Спасовдана, крсне славе Удружења зетова "Златни привезак", из Дубља код Свилајнца. - 
- Немој да се пате, него да их има! - добацио је Љубиша Антић.
- Важно је да смо ми спасли село од изумирања. Напунили смо им куће. Зато и прослављамо Спасовдан - нашалио се Жика Станојловић, познатији као Жика Гала.
Повео се потом разговор о томе ко је "убо из прве", јер су му ташта или таст брзо преминули, шалили су се на свој рачун да они имају свекра и свекрву, а не таста и ташту, и да се не зна да ли су се спасли они или њихове супруге... Тек, у једном су се сви сложили - да су им супруге веома љубоморне и да ће наредне године крсну славу прослављати с њима.
Врцави на језику и увек спремни на шалу, чланови овог удружења, основаног пре четири године, поносни су што су на миразу, јер их у жениној кући поштују, за разлику од других делова Поморавља где важи она народна, да нема ничег горег но бити регрут, шегрт и призетко. Како било, тек у 345 домаћинстава у Дубљу има 72 зета на миразу. Најмлађи Марко Грујић призетио се пре пола године, а најстарији је Симеон Стојановић (85).
- Није била мала ствар призетити се у Дубљу, јер нису примали свакога - вели Станојловић. - Једног шнајдера су изболи ножем јер је некоме хтео да отме девојку и да се призети. И сада је многима криво што ми имамо ово удружење. Ја сам срећан с Весном. Ето, идуће године биће ми 50 година матуре у Дубљу.
Он додаје да је у једном домаћинству било чак четири презимена, јер су се рађале ћерке јединице, а зетови долазили на мираз. Деда, староседелац, носио је презиме Стојановић, а зетови Векић, Вакуловић и Вукосављевић.
Чланови Удружења "Златни привезак"
Ни деда Симеон се није покајао што је, иако је из истог села, дошао код Љубице, док је његов брат остао на очевом имању. Љубиша Антић, родом из Пирота, који је имао петоро браће и сестара, довео је на мираз и млађег брата Петра. Ништа им, каже, не фали. Нека буде што више миражџија.
- Дубље има највише зетова на миразу у целој околини. Али ми се разликујемо од миражџија у оближњој Војсци, који такође имају удружење. Тамо су жене газде у кући. А ми смо златни привесци. Чик нека неко каже другачије! - поносно каже Живорад Марјановић, који је на мираз дошао код јединице Зорице, и додаје да су они "ретке птице", да увек могу да ставе капут на леђа и да "одлете".
СТАТУТ
ИАКО још нису сачинили статут удружења, смислили су многе чланове.
- Члан први, на пример, гласи: "Таст не сме да туче зета." Други: "Не сме рукама, али може мотком." Најбитније је што зет мора да остави потомство у кући, а у то не сме да се меша нико са стране - шалио се и Ивица Ивановић, звани Секула, председник Удружења зетова.
Шаљивџија Жика Станојловић
ЗАВРШИЛИ НА ФИЛМУ
КРАТКИ филм о дубљанским зетовима, који је урадила ТВ Центар из Свилајнца, на Фестивалу етнолошког филма у оквиру манифестације "Хомољски мотиви" у Кучеву 2013. године освојио је награду "Сребрни пастир". Конкуренција је била веома јака, нарочито продукција РТС, а на челу жирија био је Ђорђе Кадијевић.