УНИВЕРЗАЛНА БИБЛИОТЕКА НОВОГ МЕДИЈА. COMPLETARIUM

На други, трећи поглед. ЦЕО СВЕТ је једна држава. "Сазвежђе З"

недеља, 03. април 2016.

Кућа пуна књига / Мирослав Тодоровић


Инсталација на зиду пушнице


Мирослављева инстаалација на зиду пушнице
Мирослављева инстаалација на зиду пушнице
МОНА ЛИЗА НА ЗИДУ ПУШНИЦЕ
На дашчани зид пушнице коју је отац саградио за сушење меса поставио сам изложбу. После очеве смрти и  oна је занемела, заборавила све мирисе, утонула у тишину.
На  зиду празна флаша од апатинског пива, празна  флaша од вискија Балантајн, на средини већ поцрнелих дасака гоблен Мона Лиза  у  позлаћеном раму. На  зид од већ поцрнелих букових  дасака прикуцао  сам и себе:   моје књиге песама „Земаљско и небеско“ и „Потоња верзија“. Пробио сам ексером књиге као што су Исуса на крсту разапели.
Лети наслањам на зид,  да се одморе, косу, виле,  грабуље, мотику… Окачио сам и брус за оштрење косе, два грабова штапа  туна прислонио. Придодао овог пролећа  и штап од крушковог мадљара. Композиција налик на песму која ми је у видном пољу док седим за столом под смреком. Песма без речи са цвркутом птица. И грактањем гаврана.
Посматра стари Љубе моју изложбу.
Чуди се, пита: – А  женска? Шта ти је ? Мисли, на Мона Лизу.
Одмахнем руком. Осмехнем се.
Осмехне се и он.  Намигне.
– Лепа је, каже, ако.  Али не треба да је свуда качиш.
Прође зима, однесоше мразеви Мона Лизу, осташе само књиге на брвнима. Да бледе и тамне. Још их држе  већ зарђали ексери.
И штапови висе. Чекају.
На мој сто слеће сеница. Ветар хуји понад брда.  У јесењој  тишини док се све смирује ја  у мојој инсталацији видим   како се  и  живот  у виру мисли